Maja i Tijana: Tandem koji je “morao” da se sklopi i pored 13 godina razlike

Došlo je vreme da ljubitelji odbojke na delu vide ekspediciju Zorana Terzića. Podmlađena selekcija Srbije je odigrala u junu Ligu nacija, a za to vreme se najjači sastav pripremao za dva glavna izazova - Olimpijske igre i Evropsko prvenstvo, koje će se igrati u našoj zemlji. Večeras će naše odbojkašice na Ubu imati premijernu prijateljsku utakmicu i to protiv veoma jakog i atraktivnog rivala. Na megdan će im izaći Italijanke od 20.00 (prenos na RTS), sa kojima su tokom poslednjih godina imale epske okršaje u završnicama takmičenja.

Nije poznato u kakvoj su formi trenutno Srpkinje, ali je jasno da se od evropskih i svetskih šampionki očekuje da budu najbolje kada to bude najpotrebnije. I ovog leta će ih predvoditi sjajni tandem Maja Ognjenović - Tijana Bošković, koji godinama unazad čini ovu šampionsku generaciju posebnom. Kad se pogleda šta su sve prikazale u nacionalnom timu i koliko su radosti donele naciji, nameće se pitanje šta bi se desilo da se nikada nisu srele u reprezentativnom dresu? Pobedničko postolje na Olimpijskim igrama 2016. bi ostalo samo san? Da li bi Srbija postala šampion sveta 2018. godine? Nizale bi se zlatne medalje poslednjih godina kao na traci?

Vrlo lako je moglo da se desi da se putevi iskusnog dizača i mladog korektora u nacionalnom timu nikada ne ukrste i da se danas priča neka drugačija priča. Međutim, sudbina je želela da postanu tandem, jer je svet očigledno morao da vidi njihovo umeće u paru. Samo devet godina imala je Tijana kada je Maja osvojila istorijsku bronzanu medalju 2006. na Svetskom prvenstvu u Japanu. To bi značilo da je Boškovićeva još pohađala niže razrede osnove škole i po uzrastu nije bila ni pionirka, dok je Ognjenovićevoj već oko vrata sijalo odličje sa velikog takmičenja.

Repriza finala SP: Italijanke tri puta testiraju Srbiju pred OI

Maja je iz privatnih razloga želela da se povuče iz reprezentacije 2008. godine, pa onda i 2011. Međutim, uvek je prelazila preko prepreka i ostajala, kao da je znala šta je čeka iza ugla. Da nije, ne bi dočekala 13 godina mlađu saigračicu koja je učinila samo još boljom i koja joj se pridružila da zajedno prave čuda.

Tijana je u dresu Srbije debitovala 2014. kada je selektor Terzić odlučio da baci u vatru na Svetskom prvenstvu tinejdžerku od 17 godina. Sedmo mesto nije bilo “vau” rezultat, ali je taj šampionat dao nagoveštaj da su velike stvari moguće u budućnosti. Naredne godine osvojena je bronza na EP, a onda 2016. posle neverovatnog izdanja u polufinalu Olimpijskih igara, Srbija je došla u priliku da se bori za zlato na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri. Nisu uspele devojke da postanu šampionke u Riju, ali su donele kući srebro koje je zaista (ne kao fraza) sijalo kao zlato.

„Nisam mnogo posle Igara razmišljala o oproštaju. Više mi je to bilo u glavi tokom leta, pre takmičenja“, otkrila je Maja u jednom intervjuu mesec dana posle Igara u Brazilu.

„Ne želim da najavljujem, jer sam već dva puta govorila da se opraštam, 2008. i 2011. zbog privatnih razloga, pa nije bilo ništa od toga. Ne želim da pravim dramu, jer mislim da i ne treba. Nije to toliko velika stvar. Ako me sledeće godine ne bude na spisku, znaćete da je to kraj. Trenutno stvarno nisam načisto i zaista ne znam šta može da me motiviše da nastavim. I prošlog i ovog leta sam imala problem s motivacijom. Zvučaće glupo, ali nedostaje mi normalan život. Telo mi govori da moram da se posvetim sebi. Mislim da je ovo najlepši trenutak da se oprostim. Ipak, moram da obavim razgovore i s ljudima iz Saveza i selektorom Terzićem, s kojim o tome nisam dublje pričala. Videću kakve su njihove potrebe, ali presudiće na kraju moj unutrašnji osećaj“.

Maja Ognjenović, Silvija Popović i Tijana Bošković (©FIVB)

Na svu sreću, Majin unutrašnji osećaj je rekao: “Želim još”. Posle Olimpijskih igara okrenula se klupskim izazovima i zaigrala prvi put van reprezentacije zajedno sa Tijanom u turskom Ezačibašiju (2016-2018). Igrajući na obe scene zajedno, postajale su sve jači tandem. Vukle su jedna drugu i pomerale granice svojih mogućnosti…

Naredne godine Maja nije učestvovala u osvajanju Evropskog prvenstva, ali je gledala kako Tijana, Milena, Brankica, Stefana… pokoravaju Evropu i punila baterije za sledeće akcije.

Zajedno sa Boškovićevom blistala je na Svetskom prvenstvu 2018. godine kada se Srbija popela na krov sveta. Majine suze koje se nisu zaustavljale dok je slušala taktove himne "Bože pravde" na pobedničkom postolju, govorile su samo jedno. “Ovo je ostvarenje mog sna, ne želim još dugo da se probudim“. Tijana je bila MVP šampionata i definitivno prva zvezda. Znalo se na koga će se dizati lopta u ključnim trenucima, ali se znalo i da od tih napada nema odbrane. Sa njima dvema u postavi Srbija je bila nepobediva.

Godinu kasnije, iako je na programu bilo Evropsko prvenstvo - koje je već osvajano - Majina motivacija je bila na maksimumu. Biti šampion, pobeđivati sve, pisati istoriju - defitivno je u tom trenutku više privlačilo 35-ogodišnju Ognjenovićevu nego odmor na moru. Prvo je izborena olimpijska viza, a onda dodato još jedno evropsko zlato u kolekciju. Tijana i Maja su ponovo dokazale klasu.

Baš kad se očekivao napad na jedino zlatno odličje koje nedostaje Terzićevoj ekspediciji - desila se korona. Godinu kasnije očekivanja se nisu promenila. Srbija čeka olimpijsko zlato od generacije koja će ovog leta biti poslednji put na okupu. Jedan od najboljih svetskih blokera Milena Rašić je najavila da je ovo poslednje leto u reprezentaciji, a na toj oproštajnoj listi vrlo moguće da će biti još imena. Posle nekoliko “propalih” oproštaja, Maja je poželela da kraj odsvira na EP koje je u avgustu ove godine na programu u Beogradu. Videćemo da li je ovog puta to konačna odluka.

Utakmice u našoj prestonici biće poslednja prilika da ih ljubitelji odbojke gledaju zajedno i uživaju u moćnoj igri. Prvo su na repertoaru toliko puta pomenute Olimpijske igre u Tokiju, a onda ništa manje bitno Evropsko prvenstvo u Beogradu. Dva zlata, o kojima svi sanjaju, zaokružila bi njihovu bajku. Evropsko zlato 2017, svetsko zlato 2018, evropsko zlato 2019… Neka se niz nastavi.

Tijana Bošković, Maja Ognjenović i Milena Rašić (©FIVB)

Verovatno je posle svega lakše naći odgovor na pitanja: Da li bi Srbija dominirala u svim takmičenjima da se Maja i Tijana nisu srele? Šta bi bilo da se Ognjenovićeva stvarno povukla 2008. ili 2011. godine?

Naša zemlja godinama već ima šampionsku generaciju i ne treba umanjiti značaj nijedne od igračica koje su gradile zajedno sve te uspehe. Svaka odbojkašica koja je bila deo reprezentacije u poslednje dve decenije dala je doprinos današnjim rezultatima. Vrlo bitan faktor je selektor Zoran Terzić i njegov stručni štab, koji već 20 godina na klupi pomera sve granice… Međutim, zbog specifičnosti pozicija na kojima igraju - taj dar koji poseduju Tijana i Maja, dolazi malo više do izražaja u odnosu na srpske odbojkašice koje su među najboljima na svetu na drugim pozicijama. Sigurno da bi svaka od njih bez razmišljanja rekla da je presrećna što deli teren sa tako moćnom dijagonalom.

Biti dizač šampionskog tima je ogromna odgovornost, u kojoj Maja već godinama uživa. Dirigovati igrom, učestvovati u svakom napadu, pročitati rivala, nadmudriti protivnika, razigrati saigračicu u pravom momentu, skuvati loptu kad niko ne očekuje… Bez vrhunskog dizača - nema ni vrhunskog korektora, napadača u koga su sve oči uprte. Da je Tijana nije srela, ne bi nikad ni saznala koliko može. A ovako je videla da može do zvezda…

Koliko su jak tandem, pokazuje činjenica da će zajedničku priču nastaviti i kad u septembru skinu reprezentativnu opremu. Čelnici Ezačibašija su odlučili da ih posle tri godine ponovo upare i krenu u pohod na titulu u Turskoj i evropskom takmičenju.

I pored želje koju pokazuje i vrhunskih partija, jasno je da se Majinoj priči definitivno približava kraj jer u avgustu puni 37 godina. Pred Tijanom je još mnogo sezona i mnogo prilika za uspeh. Šta god uradile zajedno ovog leta ili u naredne dve klupske sezone - jasno je da će zauvek biti zahvalne što su imale jedna drugu.

Piše: Miljana ROGAČ